creator

slikica (sličica) uz post

Ovaj post je posvećen slikici uz post.

Tekst ...

Ovaj tekst je tu zbog sličice, tako da sličica bude uz tekst (post).
I da ne bude sama jadna sličica.

Tako se oni nadopunjuju fino međusobno.
Tako, fino.

Naputak:
Slikica još nije izabrana, zato ima upitnik na sebi.

Svim članovima Nadzornog odbora creator bloga (creator blog d.o.o.) i redovitim te neredovitim posjetiocima zbog nedostatka sadržaja tijekom proteklog određenog razdoblja, objavljujemo sadržaj i želimo ugodan dan, te slučajnim google pretražiocima koji su nabasali sasvim slučajno zbog nedostatka tražene informacije ugodno daljnje pretraživanje.

Član Nadzornog odbora.

Objavljivanje odobrio:
Član odbora.
Objavljeno:
Na zahtjev člana odbora.
Razlog zahtjeva:
Član se ne želi izjasniti, brani se šutnjom.
Sličicu odobrio:
Nije odobrena, smatra se napadom na odbor.
-Koliko ima članova?
-Ima ih, ima.. Ima ih dosta.
-Odbor?
-Pribor, sabor čufta a nije paradajz.
Ni javor.
-Neznam.
-Niti ja.
-Super, super je to tako, samo tako nastavi, daleko će taj tvoj odbor dogurat tako.
Straaaašan ti je odbor.
Odborčić
-Hmm, neznam, odborčić.

p.s. ovaj post ima nula veze sa bilo kakvim pjesmama, pjesmicama za zagrižene i sličnim takvim stvarima, te se ovime Nadzorni odbor ograđuje od tih i sličnih asocijacija na temu nisam ja, kao, i tome slično.

Hong

Ide Hong po novine u kiosk, i sad, ide on polako kao po novine, i skuži da nema poima kud je krenuo i stane nasred ceste sad on, i misli, pa kak je to fora kad neznam po šta idem u kiosk. He he. Kak je to fora, hoh hee he heeh he he heee he he eh, eh, eh eh. Kako je to fora, idem u kiosk, ono, polako, ono, i neznam po šta sam krenuo! He, he he. I dođe, dođe on, Hong dođe do kioska, i sad, i sad ono pita prodavačicu onu na kiosku, oprostite, jel ovo možda videoteka? Neznam po šta sam došao, jel iznajmljujete vi, neznam, filmove? I sad, gleda ona njega, gleda ga gleda, kao gleda ga, kao gleda ga gleda, gleda onak dugo ga gleda kroz poluzažmirene oči, kao da joj smeta sunce tako gleda, u njega, onak dosta dugo, (a Hong samo stoji i dobar je, čeka odgovor ..), gleda ona, i pita ga: Da nisi ti slučajno Hong???? A on onako, zbunio se i kaže, da, da. Da, ja sam Hong Kong. I prodavačica rekne: EH, jesam te, opet sam te digla na foru! Svaki put te dignem na foru Honge! Hah hah. Ajde, uzmi nešto za čitat, samo uzmi, uzmi križaljku ak oćeš, ja častim! I Hong počne kopat po novinama, prebire novine ono, razbire traži koje će kad ono: Haa ha ha. Nasmijaše se čovjek iz reda iza Honga koji je stvorio, podalje je bio, jedno 5 koraka od Honga, i tako nasmijaše se on i rekne kazaše on, kao iz reda rekne ono kao, rekne: Ha, dajte i meni neke novine jer ste ga zeznuli! I meni dajte! A kad ono, kaže ženska, prodavačica ta na kiosku kaže ona kaže: Ajde dobro, tako i tako sam se samo šalila! Ha ha, a vi mislili gospon da .. vi mislili da... dobro nije bitno. Nea novine nea ništa, ajmo svi, i vi ste gospon nasjeli na foru da častim, kao što je i Hong, zato nećete dobit ništa, a Hong će zato jer neće dobiti isto novine niti ništa, dobiti, za nagradu novine. A uto će Hong, strpljivo sačekavši da gospođa završi rečenicu, rekne, kao ono kao, rekne on: Ajmo se svi na drugi kiosk zafrkavat! I svi oni, oni svi sad krenuše kao negdje a ona rekne Hongu: Ej, aj kad ih odvedeš vrati se da ti dam one novine. Stvarno sam te zafrknula da si sad moraš uzet novine. A on ono kao, rekne, pa šta ti misliš kud bi sa svim tim novinama da na svakom kiosku uzmem tak po jedne, piffff, ajde, čekaju me ljudi iz reda idem sad, vidimo se, i daj neku novu foru smisli uvijek me zafrkneš s istom, nije fora više fora, kužiš, istu foru popasem svaki dan, ajd idem čekaju me ljudi iz reda, bijesni su već. Bok. Bok Honge, bok!

I tako je ljubav skoro zaiskrila između prodavačice i Honga, malo je falilo da se ne ... dogovore za kavu. Možda Hong još koji put svrati na kiosk "po novine" ... možda po štapiće i žvake, sok ili pivu, ili tek toliko, samo da vidi postoje li iskre u njezinim očima, da vidi hoće li ga gledati prekrasnim pogledom kakvim ga nitko nikad do sada još nije gledao. Hong je bio totalno očaran sa prodavačicom na kiosku, toliko da to ni sam nije znao niti bio svjestan tog trenutka, na kiosku, tog dana dok je išao po novine ne znajući niti po šta ide, i nije niti slutio da neće znati tada još, da će željeti otić do kioska još koji put "po novine" ... možda po štapiće i žvake, sok ili pivu, ili tek toliko, samo da vidi ...

dvije priče

/1./
Sletjele dvije čaplje na veliko jezero blizu šume. I sad, ova koja je prva sletjela kaže drugoj: "e, znaš li ti koliko smo mi kilometara preletjele od prošle godine?" A kaže druga: "ne, niti ne znam točno da ti budem iskrena, ali znam da smo pojele negdje oko deset kila ribe u zadnjih 14 dana." A prva će na to: "Pa, stvarno dobro zapažaš, ja nisam niti brojala mušice koje su prošle pored nas za vrijeme velike seobe na jug prije par mjeseci." A na to će druga: "Niti ja, ali blato je zbilja ljekovito ovdje, gdje su i alge fine."

Stvarno, ovim čapljama nije dosadno i još će dugo tako čavrljati u blatu do koljena dok se hrane malim puževima moruzgvićima prije nego polete nazad na sjever, kad završi zima. Naime, one su iz porodice dugonogih čaplji kornašica, što znači da se hrane kornašima, malim kukcima koji obitavaju ma površini močvarnih voda. Jedu ih nemilice i bez redoslijeda. Kod objeda su vrlo agresivne, što ukazuje na njihovu posebnost u ptičjem svijetu. Mogu narasti i do osam metara zajedno. Onda su vrlo velike zajedno i predstavljaju strah i trepet kod nekih vrsta kornaša koji ih inače izbjegavaju s lakoćom. Kad polete zajedno stvaraju velike vrtloge na površini vode koji uznemiruju kornaše te ih tjeraju na parenje. Kada se mladi kornaši izlegu, agresivne čaplje ih nemilice istrebljuju i stvaraju energetsku zalihu potrebnu za let na drugo jezero, gdje se ciklus ponavlja. Kada postanu pretile, čaplje više nisu u stanju letjeti te leže na obalama jezera dok ne smršave i postanu sposobne za let. Za to vrijeme kornaši im se smiju i kote se nemilice. Tako se taj prirodni ciklus obnavlja iz godine u godinu, i ponavljati će se dok god bude čiste vode neophodne za normalni razvoj kornaša.

privremena pričica

Ovo je privremena pričica.
Jednog dana išo je slon kroz šumu. I tako, ide on polako onak velik kroz šumu i ruši drveće.
I sad, sretne slona. I pita njega slon, šta ti radiš tu, u šumi? A on reko, pa ne znam, idem kroz šumu po vodu, ustvari tražim vodu.
Čuo sam da ima vode na drugoj strani šume.
- Od kog si to čuo?
- Od slona.
- Od kog, od mene?
- Ma ne, od slona!
- O ok slone, već sam mislio da si srušio pola šume za bezveze, ok onda.
- Da, slon mi je reko da će bit malo teže proć kroz šumu, ali da smo slonovi pa da neće bit problem. Pomakni se malo idem dalje krčit šumu.
- Aj bok.
- Bok, vidimo se u pol osam na trgu, bok.
- Ok bok.
- Eeee, ali sad je već pola deset! Već smo trebali bit na trgu!
- A joj da, kasnimo, ajmo požurit malo, možda još stignemo u pola osam sutra.

mali dućanski razgovori

-Dobar dan, trebam kelja.
-Dobar dan, imate ravno pa desno policu s keljem.
-Trebao bih kelj za juhu, imate toga?
-Ima.
-Dajte onda fini friški kelj.
-Evo izvolite, ovaj je stigo jutros, još je rosni fini.
-Hvala, molom vas i vrećicu za kelj.
-Evo izvolite.
-Doviđenja.
-Doviđenja.
-A platit? Ko će platit, moja baba?
-Pa može i ona ak hoće.
-Ha ha, stvarno ste šaljivi gospodine.
-Ok, doviđenja.
-Doviđenja.
-A kelj, nemojte kelj zaboravit!
-Ah da, skoro sam zaboravio kelj tu na pultu! A joj mene zbunjenog.
-Ok, doviđenja i dobar tek!
-Hvala, i vama. Doviđenja.
-Je je, a jel sigurni friški?
-Ma kad vam je kažem, nema tu friško ne friško.
-Dobro onda, doviđenja!
-Doviđenja!

nema

- Nema, ma nema čovječe.
- Čega nema?
- Ma nema, neeema.
- Čega nema?
- Ma nema, nema. Nema kužiš nema!
- Šta nema, nema, haa haa ha... Šta ti briješ?
- Ma neeema, nema. Nema.
- Aha, nema?
- Da da, nema. Nema, nema to. To nema.
- Šta to nema, šta si debilan? Nema to, nema to, ko da si poremećen!
- Ma neeeema, nema.
- S tobom stvarno nešto nije u redu. Nema, nema, ha ha. Ko pokvareni mlinčić!
- Ma ti si pokvareni mlinčić konju, nema, nema, kad nema onda neeema!
- Seljačino. Stvarno si seljak.
- Šta seljak? Seljak sam zato jer nema? Zato jer nema sam seljak?
- Dobro ne moraš se ponavljat. Ok, nema, ak nema onda nema.
- Nema, da, nema!
- Ok, nema, nema. Nema to. Toga neema.
- Da, neema, hi hi, neeema.
- Ali znaš da nema smisla to tvoje nema, nema?
- Nema, neeeemaaa.
- Stvarno si glup.

ajde

Ajde ti, o, o, ajde ajde. Neću neću. Ajde ti, ono, ajde. Necu, ajde ti, ajde. Neću. Ma ajd ti, ajd, ajde ma ajde ti ajde. Ma neću, ajde ti, aj ti ajde, ja neću. Ma neću aj ti, ti ajde.
Neću. Ma šta neš, ajde ti ajde. Ajde ajde, ajde ajde. Neću, ti ajde, ti. Ajde. Ajmo. A di? Di, di idemo, di?
Šta di, idemo di idemo. Ajde, idemo onda tamo. A di je to tamo? Di to tamo idemo? Pa tamo, idemo tamo di idemo.
O, baš dobro, tamo je super. Nego šta da je super.

pricica

Probudio sam se u 15 do d12. Dan je bio prekrasan. U zamračenu sobu kroz rupice od roleta su ulazile raspuknute, tanke zrake sunca. Dalo se vidjeti kako sitne čestice lepršaju po zraku. Još sam vidio sve mutno no to je davalo čarobnu sliku. Vani se se vrapčići dozivali. Psići su se igrali. U susjedovom vrtu. Kao i svaki dan.
Izašao sam iz kuće u šetnju. Nebo je bilo ljubičasto. Iza čoška naišao sam na space shuttle. Vrata su se sama otvorila i ušao sam unutra. Vrlo mali svemirci s šiljatim zubima su me ugodno dočekali sa smješkom na licima. Svi su sjedili, vjerojatno na svojim radnim pozicijama. Glavni me pitao: "ghhj jgghgrm ohkghh"? Začudo, razumio sam njihov jezik koji je zvučao kao kad bi netko pokušao pričati s punim ustima pudinga. Odgovorio sam mu: "Da, još malo". Međutim, uopće nisam znao što znači to što me pitao. Oblio me hladan znoj i skroz sam pozelenio. Tada sam shvatio da sam jedan od njih. Pogledao sam se u odrazu metalne plohe, dijela konstrukcije broda. Nisam se nimalo razlikovao od malih stvorenja. "Gdje li sam to? Što radim ovdje?", pitao sam se. U ruci mi je bio nekakav uređaj nalik našem ključu dvanaestici. Kof kof, nakašljao se glavni svemirac i pogledao me u stilu, šta je, još tu stojiš? Ajde radit konju jedan, svemircu jedan mali. Ništa mi nije bilo jasno. Shvatio sam, bio sam na zadatku popravka shuttle-a, s još nekolicinom radnika. Zamjenili smo bregastu osovinu i "b" pumpu za par sati i vratili se na večeru. Oglasio se čudan zvuk i upalile su se rotirke na plafonu. Krenuli smo prema malim kabinama. U kabini glasovi... Nakon nekoliko trenutaka nastala je totalna tišina. Krenuli smo na K-Pax.

Vic

Ide Mara u dućan, i sretne konja. I, sad, pita ona njega, kolko ima sati..
A on će njoj, pa ja sam konj, nemam sat. (kraj)

I tako ide ona dalje.
Kad odjednom, skuži ona, pa joooooj, jooooj joj joj joooooj.
Joj, tek sutra moram ić pitat konja kolko ima sati.

Glingori napadaju (opasna rasa)

aja ulker patliđ patliđan
kornar pukred estop ulu oper glagol oš
nejd od posletolar
pa solke oduk opine sortik ruter

post

ko je jos vidio prostaciti na blogu sram vas bilo sve prostake na blogu ko je to jos faking vidio stvarno nevjerofakingjatno nevjerojatno, koji faking faking post

haiku

Mrak, mrki /1/

mrak mrki

stvarno nije

sada odo u dva grada

to moguce nije

popi pivu, pivu pije


Mrak, mrki /2/

plavo nebo

tamno nebo

noc zlatna